[Strofa]
(Tik tak)
Čujem sat, mrkli mrak, soba tri sa tri
Izvlačim dim zadnji, stavljam kapu izlazim
Prilazim vratima, samog sebe ispratim
Jer dobro znam da deo mene neće pristati
Ispasti glup, jer greške skupi su izdaci
Svi znaci vode me u noć to da izbacim
Ne mogu disati, spremam sam u vir stati
Njih naći, završiti sa tim, pa pisati na čist papir
Sitni sati, spuštam se niz parkić
Kroz jedan tih parking gledam grad kristalni
Gde smo svi hladni dok nekog bes ne pripali
Pune glave brzo postanu mozgovi isprani
Čak i dete moglo bi brzo metak da ispali
Kad neko mir kvari, setim se tih zlih stvari
Svih starih sranja što zaključane ih pazim
Bol nikad ne ispari, zato bolje ti stani