Coby
Ćelija 44
[Verse 1]
Šta bih dao da sam ptica, da odavde odletim
Da vidim vaša lica, uvek kad vas se setim
Da grlim svoju majku, jer mi fali puno
Deca veruju u bajku, a ja verujem u čudo
Sanjam da šetam ulicom sa svojim ocem
Stvari fale kad ih nemaš, a ne kupuju se novcem
Ulazim u kuću, ispred vrata čujem rep
Kol'ko puta probudi me moga brata snažan smeh
Šta bih dao da sam nebo, da te gledam kako šetaš
Satima bih tebe gled'o a da to ni ne znaš
Ti si divna cura i zaslužuješ mnogo
Ovo nije gluma, srce ne glumi dobro
Svakog jutra srušen san iz oka iskren sto vire
Počinje još jedan dan kada čuješ spazieren
Šta bih dao da sam ptica da odavde odletim
Ovo je iskrena priča Ćelije 44

[Refren]
Ovo je moja ćelija, dani nisu lepi
Moja ćelija, 44
Ovo je moja ćelija, nebo je uvek sivo
24 sata, to je moj život

[Verse 2]
Znam da zaplačeš često jer ne znaš gde je tvoj sin
Legneš na moje mesto, misliš kako je i s' kim'
Gledaš moje slike, suza sama pada
Tvoj sin je dobro mama, nije žedan i gladan
Šta bih dao da mogu videti prijatelje prave
Znam da pomenu često svoga druga iza brave
Sete se mene, mojih pesama i rima
Kad priča krene oni naruče mi čivas
Šta bih dao da sam vetar koji miluje ti lice
Budem deo tvoga sveta, pričam najlepše ti priče
Sklonim ti kosu, tiho ljubim te po vratu
Pipnem po nosu pa se spustim ka stomaku
Voleo bih znati šta će biti sutra
Prolaze sati ali ostaje trenutak
Još jedno jutro ja sam svestan da sam ovde
S' ključem u bravi probudi me guten morgen

[Refren]
Ovo je moja ćelija, dani nisu lepi
Moja ćelija, 44
Ovo je moja ćelija, nebo je uvek sivo
24 sata, to je moj život

[Verse 3]
Koliko puta pomislim na neke nebitne sitnice
Nebitne ljude, osmeh ozari mi lice
Dugi minuti, 1001 priča
Sedim na klupi, svuda zidovi i žica
Gledam u ljude, menjaju se k'o na traci
Odlaze Junge, Krsta, Burga i Alađi
Dovode druge, s' istim izrazom na faci
Kako da bude, držim život svoj u šaci
Šta bih dao da sam zvezda noću da ti čuvam san
Noćas napravi mi mesta, odlazim kad svane dan
Odlazim tamo, samo hrabri se ne boje
Gde svi se znamo, a gde niko ne zna ko je
Tako mi fali ono što je bilo moje
Život je mali naspram stvari što ga kroje
Čekate mene, suza često pođe vam
26.4. ja ovde slavim rođendan

[Refren]