[Tekst pesme "Jedan"]

[Strofa 1]
Živim u senci senke, tvoje senke
I znam da znaš, još uvek šminkam stvarnost tvojom bojom
Jer drukčije ne umem, ne razumem, ne želim
Pred lažnim svetom celim da se lažno veselim
To nije osmeh, to je grč, ljudi su slepi
Lepi dani, nasmejani, za tebe
Za mene skice, druge duge ulice
Srce skitnice zgaženo nehotice
Znam da znaš, jer u svim snovima ti vrtim
Sve te prazne reči praznim danima
Nestaješ, i priča odavno nije fer
Lepotica i zver, suviše razno
Sve je prazno, prazno je zarazno, neprolazno
Vraćam se njima, zar misliš da se stvarno ponosim time?
U mojoj glavi posle svega sve one nemaju čak ni ime
Samo te oči posečene vetrom, koje sjaje baš kao i moje
Znam da znaš, al' ne vidiš i ne čuješ
I ne znaš koje male stvari se broje
I dok porazi se roje plašim se da priznam da postojiš, rane gnoje
I da mi fališ
Fali mi dodir, fali mi reč
Fali mi osmeh, fali mi lice
Fale mi lazi, fale sitnice, dosta krivice
Ptice selice nestaju
Ja ostajem i svi ti pogledi me plaše
Prokleti srečni zagrljeni ljudi, sve te uloge su bile naše
Samo moje i tvoje, a gde smo sad?
Gledaj u mene, nema mene
Samo sene uspomene, samo tragovi
Koliko dobiješ, toliko daš, ti nisi smela
Znam da znaš, znam da znaš, znam da znaš
[Refren]
Jedan život, gde prestajem ja
Gde počinjes ti
Jedna ljubav, gde stali smo mi
Gde sad su drugi
Jedan život, gde prestajem ja
Gde počinjes ti
Jedna ljubav, gde stali smo mi
Gde sad su drugi
Jedan život, gde prestajem ja
Gde počinjes ti
Jedna ljubav, gde stali smo mi
Gde sad su drugi
I reci, šta je to ponos?
Šta je to sram?
Ne želim da znam
I kad se svet sruši
Na starom mestu biću sam

[Strofa 2]
Sve suze sveta sprala je kiša
Na kraju nisi ni siguran da si uopšte plakao
Niti da si dno dotakao
A nagao kakav jesam slagao sam sebe da si laž
I vratio se svojim starim stazama
Ali ni svi peroni sveta nimalo me nisu promenili
I dalje isti blejer iz bloka, uvek maštarskog oka
Nikad izvan svog toka, mikrofon i dalje rokam
Na putu do doka luke sreće
I dan je taj što me vara, plavetnilo neba misli skreće
A onda padne noć, prokleto dugi sati
Sakatim srcem shvatim
Sitnice, ponos, inati neće mi dati
Da pratim trag, a znam, sve je ništa
Slomiću kazaljke, vreme će stati
Kosmos će čekati, da samo umem da te vratim
Tražim te, sanjam te pijanim očima
U noćima, u tuđim licima
U stanovnicima nekih drugih svetova
Gde je naš? Mičem usnama bez glasa
Dok pada zaborava plašt
Ćutim jer znam da znaš, uvek si znala i uvek znaš
Ti, jedina moja koja odavno nisi jedina
Svaka sekunda kao godina
Al' barem znam na čemu sam
I barem znam da nema nas
I spreman sam da budem nasmejan pred svima
Iako te kad sam solo i dalje oblikujem od oblaka dima
I kroz paučinu vracam dane kad smo ti i ja još bili tim
Oprosti što nemam snage da te slažem da ti želim sreću sa njim
A i šta če ti to od mene?
Sve uspomene sa kaputa stresi
Samo budi to što jesi, tu gde si, šta god da se desi
Ti budi ok i nikad ne saznaj kako to boli
Kad nekoga voliš, a mrziš, kad mrziš, a voliš
I lomiš se da izdržiš
Ostaje nada da će nekad negde neko hteti da shvati mene
Moja lutanja, maštanja i sanjanja i znati da ih prati
I ko zna, možda jednom nađeš me
Tamo gde prestajem ja gde počinjes ti, gde stali smo mi
Gde sada su drugi
Ali srešćeš samo stranca
Slučajnog prolaznika i pogled leden
Iako te je taj neznanac
Nekada voleo više od sebe